Mirna cura! Dobra cura!

Dani su prolazili kao ludi. Skakala sam po tom ogromnom Vrtu i grizla što se dalo. Ovi su ljudi u Vrtu bili zabavni i stalno smo nešto radili. Osim toga tu se nalazila i Besa.

Meni u tom periodu nije trebalo previše stvari. Spavalo mi se, skakala sam, njuškala, išla na wc.

IMG_2870

Najgore je bilo kada smo bili Gore. Nekad je bilo lijepo jer sam spavala, nekad sam se igrala sa Namćorastom, a nekad – ništa!

Skakala bi ispred nje, cviljela a ona bi samo vikala.

– Mirna cura! Dobra cura!

Ja tada sjednem i dobijem nešto što miriši do zla i nazad. I nakon toga bi opet skakala i lajala. Tada mi nikakva mirišljava poslastica nije bila pod nosom. Tih prvih dana dobila sam feeling da moram sjest i čekati, a ne lajati i skakat, onda uvijek dobijem Mirišljavog.
Kad bi skužila da mi Namćorasta govori “mirna cura, dobra cura”, sjednem.

Gore živi još jedan čovjek. Kada je prvi put stao iznad mene imala sam osjećaj da nestaje sve što znam! Nekakva sjena me prekrila i duboki glas uzviknuo;

– Ma štoje ovo? Kakav je ovo Piplić!

Veliki čovjek se nadvio nad mene i svoj nos gurnuo u moju glavu. Bio je tako mekan i nježan, nisam mogla vjerovati da su takvi ti veliki dvonošci. Uzeo me na kauč i mazio bez prestanka.

S vremchicken-bolognaenom sam shvatila da je Veliki onaj tip bića, koje urnebesno možeš zezati Namćorasta recimo, kada skačemna kauč viče Mirna cura, dobra cura!, i dobijem Mirišljavog, ali Veliki me podigne i onda satima zavaljeni spavamo.
Velikom jednom zacvilim i dobijem sve. Namćorastoj cvilim, lajem, jaučem, dobijem “mirna cura, dobra cura” i Mirišljavog. Mislim fin je, ali zavaljenost je zavaljenost.

Namćorasta nije bila jako dosadna. Smislila mi je stvarno zabavnu igračku; nekakvu krpa privezanu za konop i štap koju mi vrti uokolo, a ja jurim za njima. Igrala bi se s tim danima! Toliko se umorim da mi se usta spoje s ušima, a jezik ispadne do poda. Ta igračka stoji na jednom mjestu uz zgradu, i kada ispod nje lajem, Namćorasta uvijek dođe na igru!

Osim toga, stalno mi dolaze svakakvi psi. Njuše me i ližu, jurimo po Vrtu, obožavam to!

Hrana mi nije baš najbolja, ponekad ništa ne mogu jesti. Tada me Namćorasta hrani, komadić po komadić. Obožavam to, cijelo to vrijeme me mazi!

IMG_2814

Namćorasta mi je postala jako draga. Stalno idem za njom. Nekad ide u čudnu prostoriju i sjedi na nečem bijelom. Ja sjednem kraj nje i čekam je. Nekad se iz tog bijelog čuju čudni zvukovi pa na to posebno obratim pozornost. Ona tada nije zadovoljna. Viče mi ne i želi da odem.

Ponekad uleti u prostoriju da ja ne stignem za njom, i onda sjedim ispred i cvilim. Nekad izađe, nekad ne, nekad mi viče Mirna cura, dobra cura, ali nikada je ne vidim i ne dobijem Mirišljavog.

Onda kada izađe iz prostorije, ode u kuhinju i da mi Salamu. Ona isto vraški miriši, ali nije kao Mirišljavi. Imam osjećaj da svaki put kada izađe iz prostorije dobijem nešto za klopnuti. Kul.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s